Nesvakidašnja porodična tragedija: Prepuklo mu srce za bratom

Причао ми је отац у више наврата за 1 догађај који се десио крајем 50-их година у нашем мјесту: Умре 1 домаћин и крене сахрана а пошто тада није било асфалтираног пута сандук се носио на руке кроз село па једно пар км преко брда до сеоске цркве...Приликом сахране када је држао говор умре зет од овог покојника и падне преко сандука....Зету није било помоћи јер је смрт била тренутна....( Тада је у цркви постојао дрвени сандук у који су до цркве преношени сиромашнији мјештани који рецимо нису могли сандук купити па су ношени тако до цркве у сандуку а онда су на крају сахрањивани само у чаршав ).... Настане пометња и кукање јер је супрузи овог првог поконика сада умро и брат и шта ће мјештани узму сандук из цркве и овог другог са гробља врате сада низ брдо.... Тек тада доље у селу настане пометња од жена и дјеце и жене су се у бунилу окретале ка цркви и стале се у чуду клечећи молити јер им није било јасно зашто покојника опет са гробља враћају на обалу.....Ето звучи као црни хумор али је било истинито.....